Педесет  година  постојања  Удружења  балетских  уметника Србије
-УБУС од 1962. до данас-

Почетни кораци

Први изданци балетске уметности стасали у Србији, у периоду после Другог светског рата, поставили су камен темељац и високе критеријуме нашег балетског стваралаштва. Оставили су знатан траг и прославили нашу сцену, подаривши нам богато културно знамење. Уметничка имена окупљена око балета, у великој посвећености, страсно изгарајући у жељи за игром, публиком и светлима позорнице, окупила су се препознајући заједничке потребе, циљеве и проблеме с којима се и тада ова професија сусретала.

Балет српске сцене , на иницијативу својих активних уметника Катарине Обрадовић, Јованке Бјегојевић, Милице Јовановић, Мире Сањине, Темире Покорни, Бранка Марковића, Светозара Добровољца, Стевана Жунца, Бориса Радака и Драгише Ђулића – основао је своју заједницу, Удружење балетских уметника НР Србије. Основни циљ и задаци Удружења јесу организовано деловање на културно-уметничком пољу и заштита професионалних и материјалних интереса његових чланова – истакнуто је на оснивачкој скупштини 9. октобра 1962. године у Београду.

Удружење је окупљало играче Народног и Савременог позоришта у Београду и Народног позоришта у Новом Саду. У то доба  егзистирала су сродна удружења и у другим републикама тадашње Југославије као и Савез балетских уметника Југославије, са седиштем у Загребу, с којим је наше тадашње удружење сарађивало. На место председника основаног удружења била је именована Мира Сањина, којој осим за играчки и кореографски рад морамо да одамо признање и за ову значајну улогу. Ова врсна уметница, свестрана личност широких схватања, школована код чувеног Курта Јоса, отворена за иновације, тражена на сценама у земљи и иностранству, била је веома свесна момента у коме се недрио балет на овим просторима и исказивала је јасне ставове о битним питањима професије. Указивала је да балет није само атрактивна већ и озбиљна уметничка делатност; истицала је битне пунктове везане за професију – да је неопходно бринути о школовању играча, о недостатку кадра критичара, потенцирала је битност балетмајстора (увежбача – репетитора) у позоришту и схватала је могућност и идеју стварања националног балетског израза. Њој се приписује да се у то доба, као председник удружења, борила и изборила за бенефицирани радни стаж играча,  чију је  неопходност  за професију истицала још  чувена Нина Кирсанова.

У то пионирско доба Удружење није имало своје просторије, већ се чланство окупљало у Народном позоришту и за комуникацију користило услужни телефон који им је ово позориште уступало. У таквим условима потреба за решавањем животних проблема балетских уметника као особеног сталежа ујединила их је, те они успевају да обезбеде најбоље услове за одлазак у пензију – 23 године рада за жене и 26 за мушкарце. Услед природе професије повреде на раду нису биле ни тада ретка појава. Играчи тог времена имали су бригу и негу лекара који су им били како верна публика, тако и брижни и заинтересовани професионалци када би некоме од њих затребала неопходна лекарска помоћ. Остварили су сарадњу, па су доктори почели да се занимају и проучавају специфичности и разлике играчких од спортских повреда. Чланови удружења популаризовали су балет и уметничку игру наступајући по Србији с концертима који су садржали изабране деонице постојећих представа, а с чланском картом удружења могло се слободно ући на представе свих позоришта.

У другој половини седамдесетих година прошлог века колеге су изабрале Владимира Логунова, данас признатог кореографа и педагога, а тада солисту балета који је већ имао диплому престижног московског Универзитета ГИТИС, за председника Удружења. С обзиром да су им нека од основних питања професије тада била решена, заинтересованост чланства опада, а самостални уметници не препознају идеју удруживања и могућности бенефита кроз припадност струковном удружењу. Истрајношћу појединаца и у таквим околностима одржао се континуитет постојања те удружење наставља да ради и егзистира. Почетком осамдесетих на чело Удружења долази велика уметница, примабалерина Јованка Бјегојевић.

Ново доба – ново Удружење

Од 1996. године Удружење балетских уметника Србије (УБУС) доживљава процват залагањем и трудом угледне примабалерине Вишње Ђорђевић која га води  до 2000. године. Она васкрсава идеју и битност постојања балетске и плесне заједнице и анимира чланство да се активира. Креће се испочетка. Одбрана бенефицираног стажа је поново једна од главних тема, јер су у међувремену неповољно измењене законске регулативе које се односе на одлазак балетских играча у пензију. Без икаквих услова и средстава, само жељом, великим радом и вођени добрим идејама Милица Бјелић (потпредседник), Маја Ковачевић, Зоја Беголи, Милош Дујаковић, Сњежана Вјетровић, Косара Бабић, Тамара Антонијевић, Борислава Дурић (председништва у периоду 1996-2000), Љубица Рајковић (секретар), Боривоје Марковић (секретар), као и Милица Јовановић, Милица Зајцев, Дубравка Малетић, Ристо Михић реактивирају рад удружења под окриљем Вишње Ђорђевић. Израђује се нови статут по узору на друга уметничка удружења. Прави се печат, регулишу се законске и правне стране пословања УБУС-а. Успостављају се контакти са балетским асоцијацијама широм света, стручним часописима, остварује се сарадња у виду одлазака на стручне семинаре. Ту и тада се изнедрила идеја о награди с именом Димитрија Парлића, Награди за животно дело Удружења балетских уметника Србије  и о Фестивалу кореографских минијатура. Покренуто је издаваштво УБУС-а. Велики успех је што самостални балетски уметници коначно налазе адекватно уточиште у свом еснафском удружењу јер су минулих година, све до 1998, могли своја права да остваре само кроз придруживање удружењу естрадних уметника. После дугог и напорног рада успостављена је стручна служба, те удружење ангажује секретара и рачуновођу. Хуманост је била једна од карактеристичних црта у раду овог сазива. У тим горким деведесетим удружење је успевало да прикупи помоћ за социјално угрожене колеге, бринуло се о пензионисаним играчима, донирала су се средства за операције, честе су биле акције којима се помагало Дому за незбринуту децу у Звечанској улици. У јуну 1998. године организован је концерт балетских уметника чији је приход ишао за обнову Југословенског драмског позоришта, страдалог у пожару. Покреће се пројекат „Позориште у сећању савременика“, разговори и вечери посвећене балетским уметницима  у Музеју позоришне уметности Србије. Од 1996. до данас одржане су више пута у част великана наше сцене.

Од тада је УБУС у сталном расту и напредује као озбиљна културна институција из године у годину. Активности и пројекти удружења се умножавају, разгранавају.

Обновљено и ојачано удружење у свом саставу окупља професионалне играче, кореографе, балетске педагоге, критичаре и теоретичаре и заједнички циљ им је заштита интереса и унапређење професије као и презентација и афирмација уметничке игре. Истовремено водећи рачуна о младим поколењима и свеприсутним новим тенденцијама удружење држи и до очувања имена, ликова и дела наших великих уметника претходних генерација.

Награде

Председништво УБУС-а 1996. године установило је у знак поштовања и сећања на једног од највећих кореографа у Србији награду Димитрије Парлић. Овај врсни стваралац остао је запамћен по томе што је на нашу сцену увео чврсте принципе савременог схватања и представљања балетске уметности и обогатио репертоар великим бројем запажених остварења која су и данас високо котирана и радо извођена. Награда с његовим именом додељује се за најбоље кореографско остварење премијерно изведено у току једне позоришне сезоне, као и за целокупан кореографски опус, а могла је бити додељена и за уметничко-техничу интерпретацију. Циљ ове награде је да подстакне и подржи српске кореографе на креирање оригиналних сценских поставки и примену разноврсних и нових плесних техника у области кореографије. Први пут награда је додељена 1997. године, и од тада, сваког 23. октобра, на дан рођења нашег прослављеног кореографа, додељује се награда с његовим именом. Награда Димитрије Парлић  данас важи за једну од најпрестижнијих награда у области балетске уметности у нашој земљи.

Временом се осетила потреба за постојањем награда за интерпретације у области уметничке игре које би биле адекватна паралела Парлићевој награди за кореографију. Заједничким радом на тој идеји Председништво и Уметничко веће УБУС-а 2011. године донели су одлуку о успостављању награда Наташа Бошковић и Смиљана Мандукић. Услед ширине плесног  израза – језика,приступа, различитих техника, јасно је било да се не може све сврстати у једну категорију, те да се ни задатак интерпретатора и приступ не могу мерити истим аршинима у различитим областима уметничке игре. Закључено је да се награде за интерпретацију одвоје у две области – класична и неокласична интерпретација као једна, и плесна интерпретација из области савремене уметничке игре као друга категорија.

Наташа Бошковић прва је велика српска балерина и знаменита уметница која је својим изражајним и технички беспрекорним интерпретацијама трајно задужила балетску уметност. Тиме је завредела да будуће генерације с поштовањем и уважавањем гледају на њено дело, као и на награду која носи њено име, а додељује се за најбољу интерпретацију у области балетске уметности у категорији класичне и неокласичне плесне интерпретације.

Смиљана Мандукић заузима посебно место у историји српске плесне сцене као један од зачетника савремене игре код нас. Њен истраживачки труд у овој области, кроз кореографски и педагошки рад, оставио је траг и трајан допринос, чиме је свакако заслужила да награда за плесну интерпретацију из области савремене игре носи управи њено име.

Те награде могу бити додељене балетском играчу изабраном међу уметницима професионалних поизоришта, трупа и редова слободних уметника, а могу се доделити и групи балетских играча или целокупном ансамблу једне представе. 

Поред ових награда које се пре свега односе на тренутно актуелне ствараоце, кореографе и играче, и подстрек су и признање за њихов рад, актуелна је и на годишњем нивоу се додељује и Награда за животно дело. Од 1997.године Председништво УБУС-а је додељује најеминентнијим уметницима и заслужним ствараоцима који су дали трајан допринос уметничкој игри у најширем смислу. Добитника ове награде има у свим областима наше уметности – то су кореографи, играчи, балетски педагози, критичари и теоретичари.

У спомен великанима

Још један начин на који удружење чува сећања и одаје признања заслужним великанима наше уметности остварен је кроз сарадњу са Секретаријатом за културу Града Београда и Комисијом за споменике и називе улица и тргова. Председништво УБУС-а формирало је своју Комисију за споменике и називе улица и тргова, која брине о овом значајном сегменту рада. Чланови комисије су Дубравка Малетић (председник), Вишња Ђорђевић и Милица Зајцев. У протеклим годинама постављене су спомен-плоче Смиљани Мандукић, зачетнику модерне игре у Србији, 2007. године, петнаест година након њене смрти.  А године 2008, у којој се обележавало 60 година постојања балетске школе у Београду, и Нини Кирсановој и Милету Јовановићу, оснивачима ове установе. На Светски дан игре, 29. априла 2008. године, у холу II галерије Народног позоришта свечано је постављена биста Димитрију Парлићу, једном од најзначајнијих кореографа данашњице. Ово је прва биста у Србији посвећена једном балетском уметнику. У 2011. години постављена је спомен-плоча Милици Јовановић, балетској уметници, историчарки и критичарки балета. Све спомен-плоче, као и биста Д. Парлића, плакета награде Димитрије Парлић, статуета Награде за животно дело, као и награде Фестивала кореографских минијатура рад су Риста Михића, балетског играча и академског вајара, који је у периоду  2000–2004. године био председник УБУС-а, и на чију иницијативу су покренута ангажовања на овом пољу. Најближи сарадници Риста Михића, чланови Предсеништва у његова два  мандата који су својим залагањима допринели развоју Удружења били су Вера Филиповић-Сеферовић,  Љубиша Николић (потпредседник), Бисерка Демири, Радомир Вучић, Ненад Јеремић, Роса Кузмановић, Вера Обрадовић-Љубинковић (потпредседник), Смиљана Стокић.

Фестивал кореографских минијатура

Један од најбитнијих, највећих и најзначајнијих пројеката који УБУС успешно реализује већ дуги низ година јесте Фестивал кореографских минијатура, а његов настанак директно је везан за Вишњу Ђорђевић и тим који је са њом ревитализовао удружење. Захваљујћи универзалном језику игре овај фестивал постао је београдски бренд и битна тачка на културној мапи региона, Европе, па и шире. Фестивал представља интернационално такмичење кореографа и њихових премијерно изведених дела  у трајању до 10 минута. Одржава се од 1997. године на сценама Народног позоришта у Београду. Зачетак идеје оваквог фестивала био је да пре свега подстакне развој домаће сцене и нашим ствараоцима пружи прилику и место да се опробају и у живом наступу прикажу сопствене идеје и оригиналне замисли, што вишеслојно доприноси општем развоју савремене плесне мисли у нас. На овај начин и публика, како стручна, тако и шира јавност, добија прилику да се непосредно упути у тренутно актуелне трендове, токове и збивања на широком плану савремене плесне сцене данас. Томе свакако доприноси и велики број страних учесника који својим присуством обогаћују и шире идеју фестивала. У протеклим годинама поред такмичара из Србије, учешће на фестивалу узели су и такмичари из Аустрије, Француске, Канаде, Португала, Италије, Чешке, Словачке, Шведске, Грчке, Израела, Јапана, Кореје, Америке, Данске, Немачке, Словеније, Пољске, Швајцарске, Украјине, Хрватске, Турске, Македоније, Мађарске. Такође, могућност размене искустава и идеја међу учесницима је још једна од благодети оваквог скупа. Фестивал је изнедрио неке од данас актуелних кореографских имена отворивши им врата и могућности да крену даље у остваривању својих креација. Они тренутно активно учествују и шире идеју уметничке игре постављајући представе на позорницама диљем земље, у иностранству, учествујући на разним плесним радионицама и радећи на едукацији младих – будућих играча и кореографа.

За време мандата и на иницијативу Риста Михића и организационог тима фестивала 2002. такмичарски програм употпуњен је  ревијалним програмом, самим тим продужено је трајање манифестације  повећањем  броја фестивалских дана. Фестивал добија и свој каталог на предлог и у реализацији Срђана Михића, дугогодишњег координатора и фотографа фестивала.

Наредна Председништва у периоду од 2004. до 2012. године унапређују даље концепцију, те ревијални програм представља простор за извођење премијерних дела, фестивалских продукција и копродукција у сарадњи са Народним позориштем у Београду, Битеф театром-Битеф денс компанијом и Установом културе „Вук Караџић“. На овај начин представљају се лауреати претходних фестивала, а УБУС повезује тренутно актуелне плесне сцене. Свесрдним залагањем Соње Лапатанов, тадашњег председника УБУС-а, дирекција фестивала је успела да успостави новчани део награда па  у наредним годинама значајно расте број учесника из Европе и света.

Осим класичне поделе на прво, друго и треће место фестивалски жири додељује и похвале за поједине такмичаре, као и плакету Александар Израиловски. Плакета је установљена 2006. године на X фестивалу и носи име нашег прерано преминулог колеге, свестраног уметника широког стваралачког опуса и утемељивача савременог сценског израза који је, само неколико година раније, и сам  добио  специјалну награду фестивала. Нумера коју публика подржи најдужим аплаузом добија Награду публике (додељује се од 2001. године). Од 2007. године и XI фестивала жири критике, састављен од плесних и позоришних критичара и радника у култури, бира добитника Награде критике.  У оквиру Фестивала, од 2010. године (XIV ФКМ), Председништво УБУС-а  на предлог Уметничког већа  додељује и новоустановљену награду Охрабрење као подршку домаћим такмичарима/кореографима са циљем да се њихово стваралаштво интензивније активира и презентује.

Чланови Удружења који су активно учествовали на реализацији ФКМ  дуги низ година  и  чија имена треба истаћи су Вишња Ђорђевић, Зоја Беголи, Марија Јанковић, Милица Зајцев, Тамара Антонијевић, Ивана Миловановић, Ранко Ласица, Љубиша Николић, Ристо Михић, Срђан Михић, Славица Штрљић, Смиљана Стокић, Нелка Лазовић, Соња Лапатанов, Далија Аћин, Олга Олћан, Горан Станић, Силвија Џуња, Марија Бајчетић, Биљана Кнежевић, Ана Халас, Жељко Гроздановић, Милица Безмаревић, Борис Чакширан, Татјана Пајовић, Владимир Логунов, Анђелија Тодоровић, Зоран Марковић.

УБУС је добитник признања „Звезде града“  за 2010. годину, за пројекат XIV Фестивала кореографских минијатура. Признање додељује Агенција за европске интеграције и сарадњу са удружењима, организацијама цивилног друштва, за најбоље пројекте финансиране путем јавних конкурса које су расписале организационе јединице Градске управе током 2010. године.

Издавачка делатност

Због недовољне а неопходне стручне литературе, као и мањка документације о нашим значајним ствараоцима у виду објављених монографија, удружење својом издавачком делатношћу настоји да потпомогне промену ситуације и на овом плану. Овом сегменту је неопходно посвећено и опсежно приступати јер је од великог значаја за професију. Треба наредним поколењима оставити писани траг о историјски и уметнички вредним делима и сачувати од заборава знаменита и битна достигнућа наших претходника. Дуги низ година челни људи УБУС-а увиђају неопходност активности и савесности по овом питању, као и потребу да се надокнади оно што недостаје – уџбеници  и стручна  литература,  програми за едукацију кадра у области теорије и критике везани за уметничку игру и плес. 

Од 1997. године до данас у овом циљу УБУС је објавио поводом десет година од смрти  нашег највећег кореографа издање „Димитрије Парлић у нашем сећању“ - сведочења Парлићевих савременика (уредник М.Јовановић); монографију „Кореограф Димитрије Парлић“ Милице Јовановић 2002. године, хронолошки преглед стваралаштва Димитрија Парлића  (кореографије балета, балета у операма и оперетама, кореографије у филмовима и драмама, режије опера), „Игра одраз времена садашњег – хроника играчких догађања на београдским алтернативним сценама (1960 – 2007)“, аутора Милице Зајцев и књигу „Игра што живот значи,III“, 2012. године истог аутора. УБУС сарађује са „Позоришним новинама“ Народног позоришта у Београду.

Регионална сарадња и образовање

Још један од начина на који удружење проширује границе, сцене и своја деловања је програм регионалне сарадње. У оквиру тог пројекта Удружење балетских уметника Србије и Удружење балетских уметника Словеније (Друштво балетних уметников Словеније - ДБУС) покренули су иницијативу међународне сарадње на пољу уметничке игре између Републике Србије и Републике Словеније. Након вишедеценијске паузе, 2010. године, на сцени Народног позоришта у Београду успешно је реализован Новогодишњи балетски гала концерт на коме су представљени солисти Балета Народног позоришта у Београду и уметници из Словеније.

Сарадњом ДБУС-а и УБУС-а омогућено је гостовање уметника Народног позоришта из Београда на Гала концерту у организацији словеначког удружења у Марибиру 2010. године и учествовање ученика Балетске школе „Лујо Давичо“ на другом Гаудеамус гала концерту који се одржао у Лендави, Словенија, 2011. године. Подршка и иницијатива у развоју младих талената , као и у области едукације педагошког и кореографског кадра је једна од основних обавеза Удружења. На овај и сличне начине ојачава се и неопходна сарадња са Балетском школом „Лујо Давичо“.

На велико залагање Љубише Николића и Риста Михића УБУС је иницирао  оснивање Центра за игру – културно-педагошке организације за рад са балетским студијима у циљу изналажења  талената и унапређења неформалног образовања у области уметничке игре на територији Републике Србије.

Професионализација рада и законски акти

У новијој историји УБУС-а, у периоду 2004-2012, дошло је до великих помака, повећања обима посла  и озбиљне професионализације рада удружења. У два мандата Соње  Лапатанов председништва чији су вредни чланови задужили и заокружили УБУС били су  Смиљана Стокић (потпредседник), Срђан Михић, Дубравка Малетић, Борис Чакширан, Биљана Кнежевић, Владимир Логунов, Марија Бајчетић. Донешен је низ одлука и  правилника  који уређују пословање удружења, доделе награда и рад радних тела. Први пут је конституисано Уметничко веће 2008. године - саветодавно тело, које својим идејама и стручношћу поспешује рад Председништва, а чији су чланови били Ивана Миловановић (председник), Анђелија Тодоровић (потпредседник), Даница Араповић, Косовка Драслар, Милица Зајцев. Канцеларија УБУС-а сада, по први пут, ради током целе радне недеље. Поред дугогодишњег секретара Славице Штрљић ангажује се још један запослени Ивана Крсмановић на радном месту организатора.

У условима непостојања закона који свеобухватно регулише област културе,  након скоро две деценије недоношења ниједне правне регулативе која уређује  ову област (последњи Закон о делатностима од општег интереса у области културе донет 1992) Удружење балетских уметника Србије, преко Координационог одбора уметничких удружења Србије,  активно се ангажује на изради предлога и донашењу новог Закона о култури 2009. године. Смиљана Стокић, потпредседник УБУС-а, заједно са осталим члановима Председништва препознаје битност овог момента те се скупа залажу и раде на питању правних регулатива из ове области. Тиме је постигнуто да први пут уметничка игра као уметничка делатност буде дефинисана на нивоу закона и подзаконских аката.

Удружење је дуги низ година укључено у рад Координационог одбора уметничких удружења Србије (КОО). КОО остварује контакте са релевантним  институцијама и појединцима , а многе акције нашег, као и осталих удружења реализоване су кроз деловање овог тела. УБУС је преко КОО активно учествовао у раду на горе поменутом Закону о култури и подзаконским актима и предлозима измена и допуна других закона који се тичу уметника. Затим,  на свим проблемима који се тичу статуса самосталног уметника као и уметника уопште, на избору предлога чланова комисија и радних тела у надлежним институцијама. Иницијатива за доношење уредбе о Признању уметницима за врхунски допринос националној култури  је покренута управо преко КОО. Представници УБУС-а у овом радном телу активни су дуги низ година – Р. Михић, Д. Малетћ, С. Стокић, С. Лапатанов, А. Тодоровић.

Удружење балетских уметника Србије на основу Закона о култури, данас има статус репрезентативног удружења у култури за територију Републике Србије и као такво је једино струковно удружење у области балета и плеса.

Као репрезентативно удружење УБУС врши поверени посао утврђивања статуса и води евиденцију о самосталним уметницима. Град Београд посредством еснафског удружења упалћује  социјално и здравствено осигурање самосталним уметницима.

Смиљана Стокић кроз ангажовање у УБУС-у заложила се да наше удружење, а на основу своје репрезентативности буде један је од оснивача Организације за колективно остваривање права интерпретатора (ПИ). ПИ је непрофитна организација чији је циљ прикупљање и расподела интерпретаторских накнада. Прва исплата накнаде икада, на име колективних ауторских права балетским уметницима исплаћена је 2010. године. Представници удружења су укључени у рад управног одбора, скупштине и осталих радних тела ове организације.

Са циљем да финансијски помогне развој и стваралаштво балетске уметности и уметничке игре у ширем смислу у Републици Србији, а на идеју Срђана Михића 2009. године, УБУС оснива Фондацију Удружења балетских уметника Србије (ФУБУС).

На иницијативу удружења, Народно позориште у Београду 2011. године  установило је награду која носи име доајена наше сцене Радомира Вучића, а која се додељује младим талентованим балетским играчима за остварене солистичке и главне улоге из репертоара Народног позоришта.

Сва досадашња председништва посебну пажњу посвећују проблему  одласка у пензију балетских уметника, чије решавање представља фундамент егзистенције балетске професије у Србији. У циљу борбе за решавање овог проблема и отклањање законске неправде нанете нашој професији УБУС улаже дугогодишње напоре да изнађе решење које би надлежне институције и законодавац прихватили као трајно. Институт за упоредно право је ангажован на изради анализе третирања бенефицираног стажа у европским земљама као и  у онима из непосредног окружења. За потребе упознавања надлежних са овим проблемом и његовог процесуирања израђена је стручна експертиза која је достављена Министарству културе. УБУС је у 2009. години преко представника у Координационом одбору иницирао предлог измене и допуне Закона о пензионом и инвалидском осигурању. Овај предлог је одбијен. 2010. године УБУС је заједно са Народним позориштем и Министарством културе и информисања успео да одбрани тренутно важеће бенефиције балтеских уметника за које је планирано у процесу усклађивања са европским стандардима да се преиспитају и смање.

Партнерски односи, сарадње и залагања

Удружење балетских уметника Србије одржава и развија досадашње успешне односе и комуникацију са званичним институцијама културе – Министарством културе и информисања Републике Србије, Секретаријатом за културу Града Београда, Градском општином Стари град,   Народним позориштем у Београду, Српским народним позориштем у Новом Саду, Позориштем на Теразијама, Битеф театром, Белефом, Музејем позоришне уметности Србије, Музејем Народног позоришта, Балетском школом „Лујо Давичо“, иностраним културним центрима и амбасадама, репрезентативним уметничким удружењима и синдикатима. Посебно истичемо дугогодишњу успешну сарадњу са Министарством културе и информисања које финансира редовне трошкове и заједно са Секретаријатом за културу и општином Стари град суфинансира пројекте  УБУС-а. Удружење посебну захвалност дугује Народном позоришту које нам је уступило канцеларијску  просторију за рад УБУС-а и које је вишедеценијски домаћин многих наших манифестација. Као доброг сарадника истичемо и Дирекцију балета Народног позоришта.

Такође, у оквир својих деловања УБУС убраја и промоцију плесног стваралаштва и уметничке игре као и самих уметника/стваралаца посредством медија. Интервјуи , новински чланци, тв гостовања и медијска спонзорства су начини да широј јавности представимо достигнућа, уметничке изразе и развој плесне сцене Србије као и њене актере.

Од 2012.године

Данас Председништво УБУС-а чине Анђелија Тодоровић (председник), Јелена Кајго  (потпредседник), Паша Мусић-Поповић, Роса Милић и  Ива Игњатовић, а Уметничко веће Владимир Логунов (председник), Снежана Весковић-Заблаћански,  Исидора Станишић, Милош Софреновић и  Нелка Лазовић.

Вреди споменути да је лого УБУС-а цртеж Душана Ристића, сценографа на коме је прмабалерина Душанка Сифниос у карактеристичној пози из Парлићевог „Чудесног мандарина“, балета који је прославио све троје поменутих уметника.

Београд, 2013. године

У име Председништва УБУС-а
приредила Ива Игњатовић

За овај осврт на оснивање и делатност  УБУС-а у минулих педесет година коришћени су као извор:
документација УБУС-а
Стручна служба УБУС-а ( Славица Штрљић, Ивана Крсмановић )
документација из породичне архиве Мире Сањине Шиљеговић, добијена добром вољом  њеног сина Милована Шиљеговића,
сећања и сведочења Темире Покорни, Владимира Логунова, Вишње Ђорђевић, Ксеније Кецојевић,
као и консултације  са Смиљаном Стокић
Љубицом Рајковић, Тамаром Антонијевић и Иваном Миловановић

 

 

 

Председништва, радна тела и сарадници у периоду од 1962. године до данас

(1962)
Председништво -  Мира Сањина (председник), Бранко Марковић, Катарина Обрадовић, Јасмина Пуљо, Мага Mесаровић, Живорад Митровић, Розалија Добровољац
Надзорни одбор – Борис Радак, Градимир Хаџи-Славковић, Влада Олујић
Светозар Добровољац (секретар)

(1977)
Председништво -  Владимир Логунов (председник), Миодраг Мирковић, Миодраг Тодоровић, Лидија Пилипенко, Вишња Ђорђевић
Надзорни одбор – Љубиша Симић, Зоран Законовић, Вера Филиповић
Одбор за спровођење друштвене самозаштите – Милован Кнежевић, Зоја Беголи, Весна Лечић
Уметничи савет  -  Димитрије Парлић, Јелена Шантић, Радомир Вучић

(1984)
Председништво -  Јованка Бјегојевић (председник), Љиљана Дуловић, Марија Груден, Душан Симић, Весна Дубак
Љубица Рајковић (секретар)

(1996-1998)
Председништво -  Вишња Ђорђевић (председник), Милица Бијелић (потпредседник), Зоја Беголи, Косара Бабић, Маја Ковачевић, Сњежана Вјетровић, Милош Дујаковић

(1998-2000)
Председништво -  Вишња Ђорђевић (председник), Милица Бијелић (потпредседник), Тамара Антонијевић, Зоја Беголи, Маја Ковачевић, Борислава Дурић, Сњежана Вјетровић
Љубица Рајковић, Боривоје Марковић (секретари)

(2000-2002)
Председништво -  Ристо Михић (председник), Љубиша Николић (потпредседник), Радомир Вучић, Вера Филиповић-Сеферовић, Бисерка Демири, Ненад  Јеремић, Роса Кузмановић/Вера Обрадовић-Љубинковић

(2002-2004)
Председништво -  Ристо Михић (председник), Вера Филиповић-Сеферовић, Бисерка Демири, Љубиша Николић (потпредседник), Вера Обрадовић-Љубинковић (потпредседник)/Смиљана Стокић
Славица Штрљић (секретар)

(2004-2008)
Председништво -  Соња Лапатанов (председник), Смиљана Стокић (потпредседник), Дубравка Малетић, Срђан Михић, Борис Чакширан
Славица Штрљић (секретар)

(2008-2012)
Председништво -  Соња Лапатанов (председник), Смиљана Стокић (потпредседник), Биљана Кнежевић, Срђан Михић, Владимир Логунов/Марија Бајчетић
Уметничко веће - Ивана Миловановић (председник), Анђелија Тодоровић (потпредседник), Милица Зајцев, Косовка Драслар, Даница Араповић
Славица Штрљић (секретар)
Ивана Крсмановић (организатор)

(2012-    )
Председништво -  Анђелија Тодоровић (председник), Јелена Кајго (потпредседник), Паша Мусић-Поповић, Роса Милић, Ива Игњатовић

(2012-    )
Уметничко веће - Владимир Логунов (председник), Снежана Весковић-Заблаћански, Исидора Станишић, Милош Софреновић, Нелка Лазовић
Славица Штрљић (секретар)
Ивана Крсмановић (организатор)