Новости

ОБЈАВЉЕНА ИМЕНА ДОБИТНИКА СТРУКОВНИХ НАГРАДА ЗА СЕЗОНУ 2016/17

Удружење балетских уметника Србије уз подршку Министарства културе и информисања РС сваке године додељује струковне награде заслужним уметницима у области уметничке игре. На дан рођења нашег прослављеног кореографа Димитрија Парлића, 23. октобра, проглашавају се добитници награда Димитрије Парлић, Смиљана Мандукић, Наташа Бошковић, Награде за животно дело и Специјалне награде за иновативни приступ у области савременог плесног театра.

Награда Димитрије Парлић  додељује се за најбоље кореографско остварење премијерно изведено у току једне позоришне сезоне, као и домаћим кореографима за целокупан кореографски опус. Чланови жирија су донели одлуку да се награда Димитрије Парлић не додели, сматрајући да ни једна овогодишња продукција не достиже критеријуме за ову, најзначајнију награду у области уметничке игре у целости. Жири је мишљења да би област уметничке игре морала бити снажније подржана, у сваком смислу и изразио искрену жељу и наду да ће убудуће пројекти наших стваралаца завредети већу финансијску потпору, а самим тим ће и њихова остварења добити могућност ширег и видљивијег присуства на нашим сценама. Исти жири је Специјалну награду за иновативни приступ у области савременог плесног театрадоделио представи Луми, кореографа Марка Милића, у којој се запажа студиозан рад што ово остварење чини стилски хомогеним, богато значењима и смислом, а визуелно актрактивно.

Награда Наташа Бошковић додељује се за најбољу интерпретацију класичног или неокласичног стила у области балетске уметности. Ове године, награда је додељена Игору Пастору за улогу Базила у представи Дон Кихот у кореографији Владимира Васиљева. Жири образлаже своју одлуку тиме да Пастор поседује посебан уметнички сензибилитет и са дозом зрелости, али и младалачког усхићења веома промишљено приступа остварењу улоге којом плени публику.

Награда Смиљана Мандукић се додељује за најбољу плесну интерпретацију у области савремене уметничке игре а ове године додељена је Дејану Коларову за улогу Служавке у балету Дуга божићна вечера у кореографији Раду Поклитаруа. Жири за Коларова каже да је уметник који сваки пут изнова, у зависности од улоге, истражује своје тело, те  превазилази границе кореографије и задатка. Он веома мудро користи симболичне кодове глуме, који комуницирају са публиком, дајући себе у потпуности, што доприноси виртуозном изразу на сцени.

Награду за животно дело УБУС додељује др Свенки Савић која је својим вишедеценијским залагањем како на уметничком тако и на научном нивоу трајно задужила балетску уметност.

Ове године, на предлог жирија награде Смиљана Мандукић, додељује се и Специјално признање Катарини Стојков Слијепчевић за целокупан допринос афирмацији савремене уметничке игре.

Уручење награде Смиљана Мандукић - Народно позориште у Београду, 02.11.2017 по извођењу представе Дуга божићна вечера

Уручење награде Наташа Бошковић - Народно позориште у Београду, 15.11.2017 по извођењу представе Дон Кихот
Уручење Специјалне награде за иновативни приступ у области савременог плесног театра – Магацин у Краљевића Марка, 26.11.2017. по извођењу представе Луми

Признање Катарини Стојков Слијепчевић биће уручено на догађају УБУС-ови јубилеји током децембра месеца када ће се обележити сећање на Смиљану Мандукић и представити публикација поводом 20 година од установљења награде Димитрије Парлић и Награде за животно дело посвећена свим досадашњим добитницима ових значајних награда.

 

 


ЗАВРШЕН ФЕСТИВАЛ КОРЕОГРАФСКИХ МИНИЈАТУРА

У препуној сали Битеф театра, продукцијом Удружења балетских уметника Србије под насловом Покушај устанка из фотеље, аутора Душана Мурића, завршен је 21. по реду Фестивал кореографских минијатура. Овај перформанс прошлогодишњег добитника награде Охрабрење скреће пажњу на статус уметника и културе у данашњем друштву опрвадавајући слоган фестивала „у корак са временом“.

О актуелности и значају фестивала говори и број од преко 80 кореографа и играча који су се представили београдској публици. Од 69 кореографија из 18 земаља света колико их је пријављено на конкурсу за међународно такмичење кореографа, најбоље је публика имала прилике да види, традиционално, на малој сцени Народног позоришта уживајући у различитим плесним изразима и кореографским идејама. Посебну пажњу јавности привукао је жири предвођен интернационалним звездама уметничке игре – нашом примабалерином Ашхен Атаљанц и украјинским кореографом Раду Поклитару.

ФКМ је у оквиру ревијалног програма обележио и јубилеј Смиљане Мандукић, једне од зачетница савремен игре у Србији, а на иницијативу некадашњих чланица њене трупе окупљајући их заједно на сцени са играчима Народног позоришта и Битеф денс компаније, награђеним наградом која носи њено име.

Удружење балетских уметника Србије, као организатор манифестације и борац за бољи статус наше плесне заједнице, посебну пажњу поклања домаћим ствараоцима. Фестивал је промовисао представу Дуњалук, кореографа Милоша Исаиловића, добитника најпрестижније еснафске награде Димитрије Парлић

Са циљем да програм фестивала буде доступан широј публици, до краја године, Фестивал кореографских минијатура ће наставити свој програм и на сценама у градовима Србије.

 

 


У СУСРЕТ СВЕТСКОМ ДАНУ ИГРЕ, 29. АПРИЛУ

Удружење балетских уметника Србије репрезентативно удружење у култури једном годишње шаље поруку нашег еминентног уметника из области уметничке игре поводом међународног Дана игре који је установио ЦИД УНЕСКО 1982. године.

Шаљући поруку о значају игре у данашњем времену, УБУС жели да допринесе афирмацији уметничке игре, домаћег плесног стваралаштва, а уједно и да подсети на то да се у 2017. години обележава 25 година од смрти Смиљане Мандукић – зачетнице савременог плесног израза у нас. Такође, приближава нам се и Фестивал кореографских минијатура, међународно такмичење кореографа које се у организацији нашег удружења већ 21 годину одиграва на сцени Народног позоришта у Београду, али и у другим градским просторима.

 

 

Jедна од најзначајних уметница нашег времена, примабалерина са богатим интернационалним искуством, звезда београдског балета, добитница бројних признања и награда, Ашхен Атаљанц је овогодишњи аутор УБУС-ове посланице посвећене празнику који се традиционално обележава 29. априла широм света.

Игра се на рођенданима, венчањима, по улицама, собама, на сцени, иза кулиса...
Тако размењујемо радост, бол - као ритуал, живећи екстремна искуства.
Игра је универзални језик, амбасадор једног света мира, толеранције и саосећања. Игра је манифастација живота. Игра је трансформација. Игра је експресија душе. Игра телу даје духовну димензију. Игра је активно учествовање у вибрацијама универзума.
Бог Шива је креирао свет играјући.
Када играмо не мрзимо, не осуђујемо... када играмо приближавамо се себи и универзалним знањима.
Конфуције је рекао: Не дајте мач човеку који не уме да игра.
Ако већ нисте, данас удахните дубоко...и заиграјте!
Лепотом која ће изаћи из вас борите се против ружноће која нас напада!
Из тог плеса љубави, изаћићете прочишћени и бољи....
Једино тако можемо мењати свет!

Ашхен Атаљанц, примабалерина

 

 

 


ПОЗИВ ЗА ТАКМИЧЕЊЕ КОРЕОГРАФА

Почело је пријављивање за међународно такмичење кореографа - Фестивал кореографских минијатура (ФКМ) који организује Удружење балетских уметника Србије (УБУС). Мисија ове јединствене манифестације је промовисање кореографског стваралаштва у области савремене уметничке игре уз подршку Министарства културе и информисања РС и Секретаријата за културу Града Београда. Фестивал ће се ове године одржати по 21 пут под слоганом У корак са временом. Публика ће током јуна месеца имати прилике да погледа такмичарски, ревијални и пратећи програм на плесним сценама Београда.

 

У оквиру такмичарског дела ФКМ-а, 2. и 3. јуна на сцени Раша Плаовић Народног позоришта у Београду, представиће се кореографи и играчи из земље и иностранства са кратким плесним формама а публика ће имати прилике да се упозна са актуелним и наступајућим трендовима у овој области кроз премијерно изведена дела.

Стручни жири ће одабрати финалисте који ће се такмичити за три главне фестивалске награде (И награда-2000е, ИИ награда-1000е, ИИИ награда-500е), као и за плакету Александар Израиловски за инвентивност уметничког израза. По одлуци жирија критике биће додељена награда критике а ту је и награда публике за оне такмичаре који поберу највеће симпатије и добију највећи аплауз.

УБУС као организатор Фестивала и борац за бољи статус наше плесне заједнице, посебну пажњу поклања домаћим ствараоцима кроз подршку за даљи рад и промоцију. Сходно томе, Уметничко веће УБУС-а додељује јединствену награду Охрабрењекореографу из Србије. Награђени добија средства за реализацију целовечерње представе која премијерно бива изведена у оквиру ревијалног програма наредног ФКМ-а, а након тога и на другим фестивалима и плесним сценама у градовима по Србији и иностранству. Публика ће ове године имати прилике да погледа плесну представу Душана Мурића који је прошле године освојио чак три награде међу којима и награду Охрабрење за минијатуру Приватно кретање.

Фестивал ће ове године имати програме посвећене лику и делу Смиљане Мандукић, зачетнице савременог плесног израза код нас. Двадесет пет година након њеног одласка, биће повод да се кроз изложбе, филмове, реконструкције њених кореографија, плесне перформансе и предавања осветли и сачува од заборава дело Смиљане Мандукић, играчице, педагога и кореографа.

Пратећи програм фестивала ће имати, као и до сада, озбиљан осврт на једну од занемарених тема уметничке игре у Србијии – плесну и балетску критику. У оквиру семинара Критичке праксе у области уметничке игре 4 биће одржно низ предавања, разговора и радионица са стручњацима из ове области. Такође пратећи програм фестивала обухвата едукативану плесну радионицу за професионалне играче.

 


 

 

 


УБУС НА 60. МЕЂУНАРОДНОМ БЕОГРАДСКОМ САЈМУ КЊИГА

На овогодишњем сајму издавачка кућа Клио у оквиру свог каталога најавила је ново издање Удружења балетских уметника Србије Балет и модерна игра аутора Сузан Ау у преводу са енглеског Катарине Стојков Слијепчевић. Представљени наслов ће бити ускоро у штампи захваљујући подршци ове престижне издавачке куће која обележава 25 година рада и Mинистарства културе и информисања.

Започињући причу о балету у доба раног барока, на француском, италијанском и потом енглеском двору, Сузан Ау води нас путевима развоја једне изузетне уметности која у себи садржи покрет, музику, сценографију, костим и неограничене могућности сценских ефеката које су се развијале од сложених барокних сценографија преко сведене романтике до експеримената у уметности двадесетог века. Пратимо и развој балетске технике која је од основних корака на тлу и малих скокова, у романтизму подигла игру „на прсте“ са чувеном Маријом Таљони која је публици деловала бестелесно у улогама вила, преко раскошне уметности руског балета и кореографа који су створили класични, тзв.“бели“ балет какав и данас гледамо, балет-мајстора у Француској и Енглеској као чувена Нинет де Валоа, потом снажног продора модерног израза који је омогућен великим успехом трупе Сергеја Ђагиљева, до експеримената и изласка плеса ван позоришне сцене-кутије, у слободни простор где се уметност балета све више претапа у перформанс.

 
Захваљујући јасном и разумљивом излагању ауторке и бројним, функционалним илустрацијама, ова књига може бити занимљива широком кругу читалаца, а посебно је корисна ученицима балетских и музичких школа, као и студентима музичких академија, будућим музиколозима и музичким педагозима.

Сузан Ау је у Одељењу за игру Њујоршке јавне библиотеке радила на каталогизацији филмова, видео записа и уметничких дела. Била је виши сарадник у раду на књигама Кореографија Жоржа Баланшина: Каталог дела и Нови речник музике и музичара у Сједињеним Државама.

 

 

 


ПОСТАВЉЕНА ПЛОЧА БРАНКУ МАРКОВИЋУ

Велики број сарадника и поштовалаца лика и дела Бранка Марковића се окупио поводом свечаног откривања спомен плоче у улици Краљевића Марка 12/I на општина Савски венац 17.октобра 2015.Спомен обележје овом значајном балетском уметнику и кореографу који је неизбрисив траг оставио и у области уметничког фолклорног израза поставило Удружење балестких уметника Србије.

О БРАНКУ МАРКОВИЋУ
(1917 - 1993)

Бранко Марковић, по образовању правник, по судбини играч. Рођен је 17. октобра 1917. године у Београду, где је и преминуо 28. јануара 1993.

У послератно доба београдски балет је био у дефициту са мушким играчима, а баш тада се згодило да један младић, наклоњен спорту – учесник Олимпијаде 1936. године у дисциплини скок у вис, с диполомом Правног факултета који је из жеље за  дружењем и забавом похађао студио за ритмику и фолклорне игре  Маге Магазиновић, заједно са супругом Надом буде позван да се придружи Балету Народног позоришта у Београду. Наиме, Нада и Бранко играли су на Коларчевом народном универзитету где су их запазили Мира Сањина и Жорж Скригин. Прихватили су посао и Бранко је у позориште ушао с идејом да то буде пролазна фаза његовог живота док се не врати правничкој професији.  С почетка каријере, без великих амбиција, гледао је само да се уклопи у ансамбл. Да не штрчи - чучне кад сви чучну и устане када су сви горе. Међутим, како је сам говорио, убрзо је увидео да је балет изузетно лепа професија. Мушкараца је било мало – често се дешавало да мора да игра неку улогу, замени болесног колегу и тако је почело. Тада су његов таленат и изузетне физичке предиспозиције однеговане кроз бављење спортом дошле до изражаја. Почео је додатно да вежба код Милета Јовановића и Нине Кирсанове, кроз балет је нашао одушак од сурове свакодневице послератног периода.

Прва велика улога била му је Кнез у Балади о једној средњевековној љубави, па Морнар у Равеловом Болеру, постао је Копелијус у балету Копелија и Црнац у Краљици острва. Себе је сматрао карактерним играчем, али је Нини Кирсановој био партнер, принц Зигфрид на њеној јубиларној представи Лабудовог језера. Било му је тешко да игра класичан репертоар, али како рече Бранко Марковић – морало се, није било дискусије.

Димитрије Парлић је креирао Лицитaрско срце управо за Бранка Марковића и Бојану Перић – а за улогу Момка у овом балету загребачка критика каже да је са толико нерва и духа заслужио признање јунака карактерног балета.
У Охридској легенди био је и Марко и Јаничар, успешно је играо улоге у балетима Перица и вук, Освета, ефектну деоницу Половецки логор из Бородинове опере Кнез Игор. Али Марковићево ремек-дело била је улога Тибалда у Ромеу и Јулији. Хвалили су га и критичари из Женеве и Венеције наводећи да је непревазиђени пример робусног, снажног, шармантног плесача, пуног енергије и префињености…Тибалдо је Марковићу 1950. године донео тада највишу републичку Седмојулску награду.

У спремању улога Марковић је сматрао да је неопходно употребити интелект – научити, истражити, да би  душа и срце били испуњени правим елементима којима би се сценски и играчки оживео један лик. Волео је своје колеге, које је сматрао породицом и њихов узајамни однос доприносом да баш то време буде окарактерисано као златно доба београдског балета. Играо је са Бојаном Перић, Јованком Бјегојевић, Вером Костић, Катарином Обрадовић, Душком Сифниос, са Душком Трнинићем и Димитријем Парлићем.

Интересовања Бранка Марковића за уметничку игру била су  много шира - свесна и свестрана.

С колегиницама Катарином Обрадовић, Јованком Бјегојевић, Милицом Јовановић, Миром Сањином, Темиром Покорни и колегама Светозаром Добровољцем, Стеваном Жунцем, Борисом Радаком и Драгишом Ђулићем, Бранко Марковић 1962. оснива Удружење балетских уметника НР Србије. Био им је јасан значај оваквог вида удруживања – свесни потреба балетских уметника као особеног сталежа и препознајући заједничке циљеве и проблеме с којима се ова професија и тада сусретала успели су да обезбеде најбоље услове за одлазак играча у пензију – 23 године рада за жене и 26 за мушкарце.
Уз ова ангажовања још један домен Бранковог играчког бића нашао је свој пут кроз обликовање југословенског уметничког фолклора. Наиме, богатство фолклора и традиције, сплет разноликости кроз ритмове, мелодије, покрете, боје, ношње и стилове који су у овом виду игре народа Југославије имали свој пуни обим и сјај фасцинирали су Марковића. Сада са својим искуством балетског играча и познавањем сценских закона могао је да допринесе народној игри и транспонује је у уметност. Уз то Марковић је одлично познавао ову материју будићи да је био доцент на Академији игре у Немачкој, управо за руски и југословенски фолклор за који је беспоговорно тврдио да је најбогатији на свету. Подстрек и узор у намери да стилизује фолклор за уметничку позорницу био му је руски ансамбл народних игара Мојсејев, на који се Бранко угледо.

Главне смернице су му биле изворни, оригинални покрети са својим препознатљивим карактером и стилом прочишћени од сувишних понављања и недостатака. Научио је своје играче како да држе тело - груди  избачене напред, рамена уназад, бедра избачена позади и увучен стомак, инсистирао на четири основне позиције руку и на изразу лица који осликава ментални склоп и стање духа народа из одређеног краја. Маестро Бранко Марковић у извођење и приказивање фолклорне игре увео је сценске елементе: расвета, шминка, естетски изглед играча, присутност сценског осмеха, пар је у игри морао да се гледа у очи и на тај начин да комуницира. Ти елементи добро знани класичној балетској игри до тада нису примењивани у фолклорном извођењу.

Свој рад са фолклорним ансамблима започео је 1946. у КУД-у Бранко Цветковић, 1949. прелази у Академски КУД Бранко Крсмановић, а осамдесетих година прошлог века сарађује саАкадемском КУД-ом Жикица Јовановић Шпанац. Ансамбли које је водио Бранко Марковић побрали су запажене резултате у свету. Златне медаље на фестивалима у Москви и Бечу, а ту су и бројне више него позитивне критике светских гласила упућене како играчима тако и самом маестру. За наступ у Карнеги холу, 1981. у њујоршком Канал магазину написано је да је југословенски ансамбл Крсмановић бољи и од чувеног руског Мојсејева и класичног балета Жоржа Баланшина.

Марковић је постављао кореографије стилизованог фолклора за Балет Народног позоришта (Симфонијско коло Јакова Готовца, завршно коло у опери Еро с онога свјета, балетске деонице за опере Евгеније Огњегин, Кнез од Зете, Моћ судбине), као и балет специфичног југословенског балетског израза Лицитарско срце за ансамбле Балета Српског народног позоришта из Новог Сада, Згареба и Ријеке; а ту су и његове кореографије за фолклорне ансабле - Бранково коло, Црмничко оро, Македонско оро, Руговска свита. Жалио је Марковић што су вредности југословенског националног балета и фолклора недовољно искоришћене и што таквих дела на репертоару нема више.

Бранку Марковићу најважнији је био стил, начин игре, држање, затим елементи игре за које се трудио да задрже аутентичност и оригиналност; поштовао је сценски, позоришни закон да не прави игру само од корака, већ да режијом и кореографијом уз чврсте драматуршке основе створи дело које има свој ток – свој животни век и крај.

Неоспоран допринос маестра Бранка Марковића српској сцени, како балетској тако и фолклорној, не смемо препустити забораву у годинама и генерацијама које долазе. Померао је границе, уводио новине, спајао жанрове, стизао до циља. Тиме нам је утабао стазу. Стремити његовим визионарским, а реалистичним идејама и наставити његовим путем био би један од императива у нашој националној уметничкој игри.

За Удружење балетских уметника Србије
Ива Игњатовић

 


И ФЕСТИВАЛ КОРЕОГРАФСКИХ МИНИЈАТУРА НА БАЛЕТСКОМ ГАЛА КОНЦЕРТУ У СЛОВЕНИЈИ

Удружење балетских уметника Србије остварило је још једну успешну сарадњу са словеначим балетским удружењем. Наиме, реч је о Интернационалном балетском гала концерту који се одржао 28.фебруара 2015. године, у организацији Удружења балетских уметника Словеније, у Великој дворани Словеначког народног позоришта у Марибору. Међу извођачима био је и финалиста прошлогодишњег Фестивала кореографских минијатура Гај Жмавц, млади кореограф и играч који је своју нумеру „Touch“ пре него мариборској публици, приказао Београду на 18. Фестивалу кореографских минијатура у организацији УБУС-а.

На овом значајном културном догађају Србију су репрезентовали уметници Народног позоришта Далија Иманић Савић, примабалерина и  Милан Рус први солиста Балета националног театра. Они су извели нумере из популарног балета Ко то тамо пева,  кореографа Сташе Зуровца на музику Војислава Вокија Костића. Мариборска публика је бурним аплаузом одушевљења поздравила ово дело и овацијама наградила Младу и Певача.

Поред наших играча на Гала концерту су се представили бројни уметници са свих страна света, од Италије и Кубе, преко Румуније, Америке, Русије, Украјине, Шпаније... Наступали су и домаћини из обе словеначке балетске куће, Љубљане и Марибора, који су извели сјајне кореографије Едварда Клуга и Валентине Турку.

фото Срђан Михић

 

 

 

ФЕСТИВАЛ КОРЕОГРАФСКИХ МИНИЈАТУРА ПРЕДСТАВЉЕН У АЛЖИРУ НА МЕЂУНАРОДНОМ ФЕСТИВАЛУ САВРЕМЕНЕ ИГРЕ

У оквиру 6. Међународног фестивала културе савременe игре, који се одржавао од 15. до 22. новембра у Алжиру, представљен је Фестивал кореографских минијатура. Овај фестивал савременe игре, организован под покровитељством председника републике и министарства културе Алжира, окупио је учеснике из 28 земаља света међу којима и представника Србије.

Смиљана Стокић, балетска уметница Народног позоришта и координатор креативног тима Фестивала кореографских минијатура који организује Удружење балетских уметника Србије, учествовала је у раду жирија такмичарског програма фестивала.  У оквиру пратећег програма она је говорила на тему значаја фестивала за развој професионалне плесне сцене у Србији и међународну културну размену, са посебним освртом на Фестивал кореографских минијатура.

6. Међународни фестивал културе савремене игре приказао је 32 кореографије које су се такмичиле за награде фестивала. Ова значајна манифестација је поред конференција и сусрета са уметницима и стручњацима из иностранства, организовала и радионице које је похађало током трајања фестивала око 60 играча из Алжира. Посебну пажњу фестивал је посветио инклузији особа са посебним потребама укључујући их у радионице и такмичарски програм фестивала.

Палестина, као почасни гост фестивала, представила је своје уметнике у ревијалном програму, као и Ramallah Contemporary Dance Festival на конференцији коју је одржао директор тог пројекта Khaled Elayyan из Палестине, иначе члан жирија. На позив комесара фестивала M’barka Kaddouri поред представника Палестине и Србије у раду жирија су учествовали и Hector Sanzana ( уметнички директор балета позоришта Terasa Carreño и кореограф из Венецуеле), Uwe Meusel (степ играч и кореограф из Немачке), Mónica Guerreiro (представник министарства културе Португала за област плеса), Raghunath Manet (музичар, кореограф и плесач из Индије) и Riadh Beroual (кореограф из Алжира).

Прву награду фестивала добила је трупа Masa Dance - Александра Мишић и Огњен Вучинић  из Хрватске, чији је рад београдска публика имала прилике да види на Фестивалу кореографских минијатура 2010. године када је њихова кореографија награђена од стране жирија критике.  Друга и трећа награда отишле су у руке уметника из Велике Британије (Stopgap Dance), односно Обале Слоноваче (Georges Momboye). Као охрабрење алжирској плесној сцени жири је уручио специјалну награду Compagnie KBS nouvelle génération.

У Алжиру међу младима је изузетно популаран хип хоп и брејк денс, што се може закључити и по ономе што су домаћи такмичари приказали публици, док се на позоришном репертоару преко године највише приказују представе традиционалног плеса. С обзиром да за играче не постоји формално образовање у области балета и савременог плеса, а публика је ускраћена за савремени и класични плесни репертоар, Међународни фестивал културе савременe игре је манифестација од изузетног значаја за развој савременог плеса у Алжиру. У оквиру овог пројекта играчи, али и публика имају могућност да се упознају са различитим плесним техникама и светским трендовима, а Алжир да постане место сусрета уметника из целог света.


 

 

 

DANC'S PIRAN 2014.

У духу традиције добрих односа Удружења балетских уметника Србије УБУС и Друштва балетских уметника Словеније (Друштва балетних уметников Словеније - ДБУС), на 18. Фестивалу кореографских минијатура на предлог председника ДБУС-а Томажа Родеа, који је председавао овогодишњим стручним жиријем фестивала додељене су у виду награда и две стипендије за похађање курса савремене игре DANC'S PIRAN 2014.

Добитнице стипендија Нелка Лазовић, солиста Балета Народног позоришта и Јована Зеленовић, ученица  Средње балетске школе Лујо Давичо су успешно завршиле двонедељни курс савремене игре који се одржао од 04. до 16. августа у Пирану по први пут.

Полазнице курса савремене игре похађале су радионице и семинаре врхунских предавача као што су Arianne Lafite Goncalves, Vittorio Galloro, Ana Catalina Roman, John Bliekandaal, Rosana Hribar и Gregor Luštek, Christian Guerematchi, Leila McMillan, Antonio Chamizo Salcedo, Patrick Delcroix и Tijuana Križman Hudernik. Такође, имале су прилику да прикажу своје играчко умеће и кореографские радове на сценама Пирана и демонстрирају ниво стеченог знања.

УБУС и ДБУС настављају своју успешну сарадњу и убудуће а један од циљева је умрежавање и успостављање партнерства у различитим пројектима.


 

 

 

САРДЊА СА СЛОВЕНАЧКИМ БАЛЕТСКИМ УДРУЖЕЊЕМ-МАРИБОР 2013

Удружење балетских уметника Србије остварило је још једну успешну сарадњу са сродним словеначким удружењем узевши учешће на низу значајних балетских догађаја који су се предходних дана одиграли у Марибору.

Друштво балетских уметника Словеније 11. и 12. октобра ове године приредило је у Марибору чак три изузетна балетска сусрета. Програм су чинили Гаудеамус гала балетски концерт, Међународни свечани гала концерт као и симпозијум о балетском образовању са темом  „Шта је таленат и како га обрађивати“ , под стучним вођством професора балета и балетске методике Џона Блиекендала из Холандије. Овим значајном догађајима у свету игре присуствовали су и наши учесници.

На четвртом Гаудеамус гала балетском концерту одржаном 11.октобра, представили су се ученици завршних разреда осам европских балетских институција. Поред домаћина са оба словеначка балетска конзерваторијума  из Марибора и Љубљане, били су ту и Краљевска балетска школа из Анверпена (Белгија), Балетска академија бечке државне опере (Аустрија), Мађарска плесна академија из Будимпеште, Конзерваторијум за балет Мариа де Авила, Мадрид (Шпанија), Национални конзерваторијум за музику, плес и драмску уметност из Руена (Француска) и Средња балетска школа Лујо давичо из Београда. Одлична прилика да се млади играчи и њихови професори сретну и прикажу своја достигнућа. Нашу земљу представила је грациозна и љупка Сања Костић, ученица завршног разреда Средње балетске школе Лујо Давичо из класе професорке Росе Милић, складно одигравши  варијацију Рајмонде из истоименог балета и привукавши на себе пажњу стручне јавности.

На Међународном гала концерту одржаном 12. октобра публика је бурним аплаузом поздравила солисте Балета Народног позоришта у Београду  Ану Павловић и Јована Веселиновића, који су самоуверено и емотивно одиграли дует и варијације  Росане и Александра из представе Алекандар која је на редовном репертоару нашег националног театра. Поред наших првака словеначка публика је имала прилике да види и друга значајна имена данашње плесне сцене као што су Дину Тамазлацару,солиста  Државне опере у Берлину, Сониа Виноград Гуидотти, солисткиња  Семперопер из Дрездена, Арианне Лафита Гонзалвез и Витторио Галлоро, из Италије, Нина Полакова и Раинер Кренстеттер прваци Бечке државне опере, као и  Yаее-Гее Парк и Антонy Пина у перфектној кореографији Хосе Мартинеза, који је и сам присустовао Гала концерту, и друге. Наравно, публици су се представили и домаћини, Балет Словеначког народног позоришта из Марибора са изузетним извођењем сцене бала из балета Ромео и Јулија у иновативној кореографији Валентине Турку. Извнредни Антон Богов и његова партнерка Катарина де Менесес били су прави избор за завршницу концета одигравши надахнуту и лепршаву балконску сцену Ромеа и Јулије, коју је београдска публика имала прилику да види када је овај уметнички пар гостовао на Гала концерту у Београду, у фебруару ове године у организацију Удружења балетских уметника Србије.

Паралелно са гала концертима одржавао се и први међународни симпозијум на коме су представници свих присутних школа узели учешће у дискусији и уз Џона Блиекендала износили сродне теме и проблематике балетског образовања с којима се сви сусрећемо. Други дан симпозијума бавио се и освртом на резултате Гаудеамус гала концерта, одржаног предходне вечери. Председница УБУС-а Анђелија Тодоровић (играч и кореограф) и чланице Председништва УБУС-а Роса Милић (балерина, педагог и помоћник директора Балетске школе “Лујо Давичо”)  и Ива Игњатовић (балерина Народног позоришта) биле су наши представници на овом скупу.

За  Председништво УБУС-а
приредила  Ива Игњатовић

 

 

 

ПРИЗНАЊЕ СТАНИЦИ-СЕРВИСУ ЗА САВРЕМЕНИ ПЛЕС

На конференцији у Сарајеву којом Швајцарски програм за културу завршава свој тринаестогодишњи рад на Балкану, Станица-сервис за савремени плес добила је награду за свој допринос развоју савременог плеса на Балкану.

У образложењу награде која се додељује Станици, као и њеним партнерима, Локомотиви из Скопља, за пројекат Номад Данце Ацадемy, каже се: "Станица се награђује за изузетну посвећеност и драгоцени допринос развоју и промоцији савременог плеса на Балкану кроз пројекат Nomad Dance Academy...

Номад је допринео развоју и професионализацији у савременом плесу на Балкану и промовисао плес као друштвено релевантну и инклузивну уметничку форму кроз успостављање новог модела регионалне сарадње у том сектору, кроз установљење регионалног едукативног система за савремени плес на Балкану, нове прилике и системску подршку за продукцију и сарадњу, и представљање резултата у региону и иностранству на начине који су допринели развоју публике.

Овај пројекат дао је шансу генерацији младих људи из региона да у јединственом, номадском програму, путују, живе, уче, развијају се и раде заједно, а уз подршку групе посвећених и реномираних професионалаца из региона. Многи од ових младих људи били су дубоко обележени овим искуством и наставили су да граде каријеру у области савременог плеса. Пројекат је такодје омогућио истраживања већ афирмисаних аутора и подржао неколико изузетних нових продукција..."

Ову награду у износу од 15.000 франака добиле су још 3 организације у региону, Локомотива из Скопља, Yustat из Београда и CAC из Скопља.


 

 

 

УСПЕХ БАЛЕТСКЕ ШКОЛЕ "ЛУЈО ДАВИЧО" У БЕРЛИНУ

На Међународном такмичењу „Танцолимп“ у Берлину које се одвијало током четири дана (18.-21. фебруара 2013.) ученици Балетске школе „Лујо Давичо“ такмичили су се у категоријама: класичан балет, савремена игра, народна игра.

Ученици одсека народна игра (класа Боре Талевског) освојили су ЗЛАТНУ МЕДАЉУ у категорији народна игра. У категорији класичан балет ученица другог разреда средње школе Исидора Марковић (класа Весне Лечић) освојила је СРЕБРНУ МЕДАЉУ, као и понуде за стипендирано школовање у значајним немачким балетским школама. Иако није освојио награду ученик другог разреда Никита Здравковић (класа Нинe Чолановић) такође је добио понуде за даље школовање у престижним балетским школама. Ученици трећег разреда Катарина Чворовић и Лав Црнчевић (класа Исидоре Станишић) као дует у категорији савремена игра једини су освојили СРЕБРНУ МЕДАЉУ.

Ове године такмичење„Tanzolymp“ обележило је десет година постојања концертом 17. фебруара на коме су се представили одабрани победници „Tanzolymp-а“ од 2004. до 2012. из Немачке, Русије, Швајцарске, Италије, Португала, Белгије, Пољске, Јапана, Јужне Кореје и Србије. Организатор је за крај концерта предвидео наступ ученика Балетске школе „Лујо Давичо“ који су извођењем српске народне игре подигли публику на ноге и одушевили све присутне.

Чињеница је да је Балетска школа „Лујо Давичо“ јединствени учесник овог такмичења по томе што већ годинама уназад осваја награде у све три такмичарске категорије: класичан балет, савремена игра и народна игра. Освајање ове три медаље као и учешће на јубиларном концерту „Tanzolymp-а“ је потврда да је наша школа стекла велики углед и нашла се међу престижним балетским школама и да је значајан репрезент културе и уметности Србије.

Највећи део средстава за одлазак на ово такмичење обезбедило је Министарство културе и информисања РС. Остала средства су обезбеђена из Ученичког фонда Школе, уз помоћ УБУС-а и општина: Обреновац, Земун, Вождовац и Стара Пазова.


 

 

 

ОБЈАВЉЕНО НОВО ИЗДАЊЕ ЧАСОПИСА ЗА УМЕТНИЧКУ ИГРУ ORCHESTRA

На 144 страница објављени су ауторски текстови 11 домаћих плесних критичара и публициста из Београда и Новог Сада и 6 медјународних дописника.

Нова ORCHESTRA има и два подлистка.Први је Библиографска градја Милице Зајцев, објављени радови из области уметничке игре за период 2007 - 2012.Други подлистак носи наслов "Експеримент и искуство - Xавиер Ле Роy - истраживање: ум, тело и игра", а аутор је Марија Кртолица (САД, Њујорк).

Поред фотографија међународних фотографа, нову ORCHESTRU красе и фотографије домаћих фотографа Јелене Јанковић, Срдјана Михића, Соње Жугић.

Бесплатне примерке часописа ORCHESTRA можете преузети у Књижари "Александар Белић", на Студентском тргу, одмах поред главног улаза у Коларчеву задужбину.